VOLONTERSKI DNEVNIK

Dobrodošlica  javorovom listu,

Sa mojim dragim gostima, kanađanima iz Otave, Janice i Nelsonom Millerom, našao sam se tok kišovitog 21. juna kod Servantes instituta tačno u 17h. Bio sam iznenađen odakle im toliki entuzijazam za šetnju po kiši, ali su mi odmah objasnili da je to u Kanadi uobičajena pojava i da su navilki. Odmah zatim sam i ja navukao širok osmeh preko celog lica i poveo ih do Kalemegdana. Bio je to njihov treći dan boravka u Beogradu, ali su šetnju po Kalemegdanu i beogradskoj tvrđavi ostavili uz pratnju gritera. Najviše ih je zanimala istorija i kulturna baština, ali su još iz aviona primetili koliko je grad zelen i rasprostranjen.

Vizuelne konture grada i ambijentalnih celina su se posebno dopale Nelsonu koji je pejzažni arhitekta po zanimanju. S obzirom da ponedeljkom muzeji ne rade, iskoristili smo vreme da obiđemo gornji i donji grad beogradske tvrdjave, a posebnu pažnju posvetili smo crkvi Ruzici i crkvi svete Petke, koje su ih oduševile. Sve vreme šetnje pričao sam im o istoriji tvrđave i grada i odgovarao na pitanja koja su se sama nametala. Imali smo sreće jer je kiša ubrzo prestala, pa smo obišli izložbe na otvorenom duž savskog šetališta, koje su im privukle pažnju, a najviše izložba fotografija Srbije koja im je pomogla da izaberu mesto na koje će otići na izlet. Poslušali su moj savet i odlučili da to bude Fruška Gora i Sremski Karlovci sa večerom u Novom Sadu.

Pošto smo ogladneli, odlučili smo da krenemo lagano do Supermarket concept store-a u Višnjićevoj ulici da pojedemo jedan od njihovih zanimljivih specijaliteta. Na putu do tamo, odveo sam ih do zgrade francuske ambasade da im objasnim kako je zapravo trebalo da se nalazi u Alžiru, ali je došlo do zamene nacrta ljudskom greškom tako da se u Alžiru nalazi ambasada koja je trebalo da bude izgrađena u Beogradu, a mi smo dobili mediteransku lepoticu usred Balkana. Uspeo sam da ih nagovorim da još malo sačekaju večeru, kako bi im pokazao Kosančićev venac, najstariji srpski deo grada…I nisu se pokajali. Zastali su na mestu gde se nalazila biblioteka i zapanjeno pročitali čitav tekst na engleskom.

Čuli smo muziku koja je dolazila iz pravca Topličinog venca pa smo prošetali do tamo i odslušali nastup veoma dobrog domaćeg regge band-a i na taj način obeležili svetski dan muzike. Nakon toga, čuli su se samo naši stomaci pa smo užurbano krenuli ka Dorćolu. Bili su potpuno fascinirani ambijentom Supermarketa i veoma zahvalni što smo baš tu odlučili da jedemo. Na kraju su mi rekli da se nadaju da će mi uzvratiti domaćinstvo u Otavi, ako jednom odlučim da ih posetim. Obećali su da će preneti samo najlepše utiske o Beogradu i beogradskim griterima, a ja sam siguran da će tako i biti, sudeći po osmehu na njihovim licima.

                                                                                                                         Srđan Petrović

                                                                                                                        Belgrade Greeter

_________________________________________________________________

Beograd - drugi Nju Jork

Dobrodošli u Beograd, dobrodošli u Srbiju, Bile su prve reči koje sam kroz širok osmeh ponosno izgovorio dok sam 8. jula pozdravljao goste sa dalekog kontinenta iz grada Nju Jorka. Moram da priznam da sam odmah osetio veliku toplinu i želju naših gostiju, Aleksandra i Ejmi, da upoznaju prestonicu Srbije. Prijatno me je iznenadila i činjenica da su upravo njih dvoje odabrali da posete naš grad koji leži na obodu južne i srednje Evrope zbog istorije koja veliča našu zemlju i narod. Njih dvoje su bili toliko informisani o Beogradu, staroj Jugoslaviji; znali su dosta priča vezanih za nacionalnu istoriju, priznali su da ih je upravo Beograd privukao zbog načina života koji njegovi građani uživaju uprkos svim problemima koje nosi moderno društvo. Još su se pri samom susretu rastitivali za beogradske splavove i noćni život po kome je, verovali ili ne, Beograd nadaleko poznat.

U 10 sati ujutro sastali smo se u hotelu Excelsior u blizini gradske skupštine, potom smo obišli crkvu Svetog Marka u kojoj smo se i dugo zadržali jer je to bio prvi susret naših gostiju sa pravoslavnom hrišćanskom religijom. Interesovalo ih je po čemu se ona razlikuje od religije koja je najrasprostranjenija u njihovij zemlji - katolicizmu, kakvi su naši običaji, zašto mi po jednom kalendaru računamo vreme a po drugom slavimo praznike i poštujemo dane naših svetaca,.... Bilo mi je drago da ih je toliko interesovao život ljudi u Srbiji, pa sam se potrudio da im ukratko, što je naravno bilo nemoguće, odgovorim na svako pitanje i objasnim kako se kod nas poštuju dani posta, kako i zašto se krstimo sa tri prsta, zašto naše crkve nisu toliko dekorisane zlatom i dragim kamenjima, kako se slikaju crkve, kako se slave slave a kada smo bili u toj priči i kako se sprema domaća srpska trpeza i dočekuju gosti; kako se pravi srpska rakija, kuva turska kafa, razvlače kore za gibanicu, zavija meleveno meso u list vinove loze za sarmu, kako naše bake prave najlepše pogače na svetu, koje idu dobro uz Zlatiborski kajmak, a i da se tamo pravi usoljena pršuta, kako se na jugu suši meso, kakav je ukus džema koji se pravi od šumadinskih šljiva iz srca Balkana koji mažemo rado na palačinke, kako miriše srpski kuvani pasulj, kako se raspaljuje skara i sprema leskovački roštilj,... posle ovako duge priče o srpskoj kuhinji predložio sam im nekoliko restorana gde bi mogli da probaju pomenuta jela, na njihovo insistiranje.

Kao predlog za veče ili šetnju za sutradan predložio sam im Bulevar Kralja Aleksandra unapred im ispričavši sve o spomeniku Vuka Stafanovića Karadžića, ’’Beogradskom metrou’’, i fakultetima situiranim u najlepšem bulevaru u prestonici. Potom smo obišli zgrade Skupštine Srbije i grada Beograda kao i Predsedništvo Srbije. Ovde su se mladi iz Nju Jorka slikali puno i zamolili da im ispričam kao je ovde bilo devedesetih jer su sami prepoznali prelepe zgrade koje su gorele u kadrovima koji su njima bili prezentovani preko medija kao što su CNN ili BBC. Ipak, istorija je nešto što se ne može obrisati tako da prošla vremena služe kao nauk za budućnost.... ili još bolje kao reklama, jer upravo je ova slika naterala Aleksandra i Ejmi da posete Beograd. Aleksandar je oduvek bio fasciniram pričom o Jugoslaviji tako da je već duže vreme planirao da pored Pariza i Londona prilkom posete Evropi dođe u Beograd. Otuda smo, prošavši pored trga Ive Andrića, izašli na ulicu Kralja Milana odakle se pružao prelep pogled na hram Svetog Save. Pomenuo sam ime dela po kome je ovej veliki pisac poznat i zbog koga mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. A onda je usledilo pitalje: ’’Zašto Tesla nije dobio Nobelovu nagradu?’’, bilo mi je zadovoljstvo da odgovorim i uputim ih u pravcu muzeja posvećenom velikom naučniku. Vreme je bilo prijatno, sunčano i toplo, tako da je hram izgledao veličanstveno tog jutra. Prepričao sam istoriju osnivanja srpske crkve, sva dela Svetog Save, kome je posvećen drugi po veličini pravoslavni hram na svetu, rekao dosta o izgradnji i leturgijama koje se služe u hramu, vernicima koji ga posećuju,... Interesovala ih je naročito kultura i arhitektura. Prošetali smo pored Beograđanke a zatim se vratili na trg Nikole Pašiča i izašli na Terazije.

Vreme je bukvalno letelo, uz svu priču o svakoj znamenitosti pomenutih trgova i istaknutih građevina poznate pešačke zone – ulice Kneza Mihaila, za trenutak smo se našli na trgu Republike, ispred Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta i naravno omiljenog mesta za sastajanje u Beogradu, spomeniku Kneza Mihaila na konju. Gosti su već obišli poznatu boemsku četvrt – Skadarsku ulicu, tako da smo se uz priču o istoj uputili ka srcu naše prestonice, parku Kalemegdan i ka Beogradskoj tvrđavi. Zadivila ih je činjenica da je Beograd star više od 6 milenijuma i da se istorija, ratovi i osvajanja dešavala na mestu u tvrđavi u kojoj su stajali. Zanimala ih je simbolika Beogradskog grba, srpske zastave, čuvenog srpskog pokazivanja tri prsta, stari jugoslovenski novac sa mnoooooogo nula,... Srećom i daje je trajala izložba Kalemegdanske tvrđave i Srbije na otvorenom što ih je insprisalo i dalo im dodatnu želju da obiđu grad i zemlju. Pitali su kakvi su običaji prilikom venčanja, koji su nam nacionalni instrumenti, kakvi su ljudi sa juga i severa, kako se živi na planini i u ravnici, svidela su im se srpska sela na slikama... Najlepši trenutak je bio kada smo bili kod spomenika Pobednik i posmatrali ušće Save u Dunav,...

Ispunjeni lepim slikama i boravku u po svemu drugačijem gradu u kome je skrivena lepota za svako ljudsko biće, ispred crkve Ružice, a nakom ulaska u crkcu Svete Petke, gledajući u Zindan kule Beogradskog utvrđenja priznali su da im je drago što su odabrali baš Beograd i što su imali sreću da imaju nekog da im pokaže deo lepote koju skriva ovaj grad u srcu Balkana. Nastavili smo sa obilaskom Saborne crkve, Beogradske patrijaršije i starog Kosančićevog venca... Razlika u arhitekturi susednih zgrada u centru ih je oduševila...Potom smo produžili do ulice Kneza Miloša odakle smo prešli u Nemanjinu kako bih gostima pokazao sedište vlade a delom i zbog njihovog interesovanja da slikaju porušenu zgradu Generalštaba... Odatle smo preko Slavije uz prijatan razgovor, na njihovo insistiranje otišli zajedno do hrama Svetog Save. Posle opširnih objašnjenja kako se snaći i šta sve videti sutradan na Novom Beogradu i Zemunu kao i kako obići Beli Dvor i Kuću Cveća rastali smo se.

Janko Ignjatović

Belgrade Greeters